Pred vama je prvi deo Husitske trilogije, čija je radnja smeštena u Šleziju 1425. godine, u vreme husitskih ratova. Potku stoga čine stvarni istorijski događaji s nekim istorijskim ličnostima i stvarnim odredištima. Međutim, kao i u ostalim delima, i ovde Sapkovski vešto umeće elemente fantastike, magične podvige i artefakte i neljudske karaktere. Kula ludaka zato ima sve što ljubitelji Sapkovskog cene, pored već čuvenog majstorstva samog pripovedanja.
Svet nije nestao i nije izgoreo. Barem ne ceo.
Ali svejedno je bilo zabavno.
Naročito Rajnmaru od Bjelave, zvanom takođe Rejnevan, travaru i učenom mediku koji je bio u srodstvu s mnogim velikašima ondašnjeg vremena. Mladić taj, zaljubivši se u lepu i temperamentom obdarenu suprugu šleskog viteza, doživljava nezaboravne trenutke ljubavne ekstaze.
Do trenutka kada su, izvalivši vrata, u odaje provalili rođaci izneverenog supruga.
I u tom trenutku Rejnevanu prestaje da bude zabavno.
Komentarišući Rejnevanovu sklonost ka zaljubljivanju, Zaviša Crni, „vitez bez mane i straha“, zaključio je: „Eh, nećeš ti, momče, umreti prirodnom smrću!“.
Zarobljenog Zavišu uskoro su posekli Turci.
A šta je sa Rejnevanom?
