Portret umetnika u mladosti

Slikovito prikazivanje u verskim knjigama koje je čitao, u kojima su priroda i srodstvo tri lica Trojstva bila nejasno ocrtana

Bilo bi divno umreti ako bi Bog tako hteo. Divno je živeti u milosti životom spokoja i vrline i trpeljivosti prema ljudima.

„Ja… zgrešio sam protiv čednosti.“

Oči su mu bile zamagljene suzama i, gledajući skrušeno ka nebu, plakao je za nevinošću koju je izgubio.

Greh, trenutak buntovne gordosti uma, lišio je Lucifera i trećinu anđeoskog legiona njihovog blaženstva. Greh, trenutak ludosti i slabosti, izagnao je Adama i Evu iz raja i doneo je smrt i patnju u svet.

Teolozi smatraju da je to bio greh gordosti, grešna misao začeta u trenutku: non serviam, neću da služim. Taj trenutak bio je njegova propast.

Bedni grešnik pruža ruke ka onima koji su mu bili dragi u ovozemaljskom svetu, ka onima čijoj se jednostavnoj pobožnosti možda podsmevao, ka onima koji su ga savetovali i pokušavali da ga izvedu na pravi put, dobrom bratu, sestri koja ga voli, majci i ocu koji su ga tako predano voleli. Ali prekasno je: pravedni se okreću od nesrećnih prokletih duša koje se sada pojavljuju pred očima sviju u svom gnusnom i zlom obliku. O, vi licemeri, o, vi okrečeni grobovi, o, vi koji pokazujete svetu blago nasmešeno lice dok je duša u vama gadna baruština greha, šta će biti s vama tog strašnog dana?

Vreme jeste, vreme bejaše, ali vremena više neće biti.

Šta koristi čoveku ako dobije ceo svet a izgubi dušu besmrtnu? Ah, draga moja deco, verujte mi, nema ničeg u ovom nesrećnom svetu što može nadoknaditi takav gubitak.

Neki ponos, neki strah sprečavali su ga da uveče uputi Bogu makar i jednu jedinu molitvu, iako je znao da je u božjoj moći da mu oduzme život dok spava i da mu dušu zavitla u pakao pre no što bi se mogao pomoliti za milost. Gordost na sopstveni greh, strah od Boga bez ljubavi prema Njemu govorili su mu da je njegov prestup previše užasan da bi se mogao potpuno ili delimično otkupiti neiskrenim klanjanjem Svevidećem i Sveznajućem.