Mirjana Bobić Mojsilović

Dnevnik srpske domaćice

Jedan od najvećih srpskih bestselera u poslednjih pedeset godina.
Dnevnik srpske domaćice, roman Mirjane Bobić Mojsilović, koji je do sada doživeo preko pedeset izdanja i preveden na italijanski, francuski i slovenački jezik, predstavlja svojevrsnu kolektivnu autobiografiju nekoliko generacija: ovo je knjiga za naše roditelje, nas i našu decu — romantično, duhovito i potresno svedočenje glavne junakinje Anđelke o srećnom detinjstvu u Titovoj Jugoslaviji, zbunjenoj mladosti osamdesetih, otkrivanju političkih strasti devedesetih i bolnom trežnjenju posle bombardovanja.
Roman koji se pamti i kojem se rado vraćamo.
282 štampane stranice

Ostale verzije

Utisci

    Skarletje podelio/la utisakпре 2 године
    👍Vredna čitanja
    🔮Kompleksna
    🎯Zdrav
    😄HAHA

    Uh...to je prvo sto sam izgovorila kad sam zavrsila sa citanjem...jedan vremeplov....toliko toga sto smo svi zajedno preziveli...toliko sitnica...sitnica koje su cinile nase detinjstvo...nasu mladost...toliko divnih trenutaka i toliko jezivih dogadjaja...i neki moj licni zakljucak...kako smo svi mi heroji...jer smo bili na tom tlu...jer smo preziveli sve to...sve te teske godine koje su ostavile neizbrisiv trag u nama i oko nas...

    Sanja Stanojlovicje podelio/la utisakпре 2 године
    👍Vredna čitanja
    💡Poučna
    🚀Čita se u jednom dahu
    🐼Lagano štivo

    Sjajna!

    b6607911430je podelio/la utisakпре 9 месеци
    👍Vredna čitanja

    Vrlo emotivno. Blisko mojoj generaciji.

Citati

    Skarletje citiralaпре 2 године
    Kao gimnazijalka, ludo sam bila zaljubljena u Onjegina, u lorda Bajrona i u Majakovskog. Htela sam da imam svoga Onjegina kome ću da napišem pismo. Bila sam zaljubljena i u glas Arsena Dedića kad otpeva Tvoje nježne godine. Bila sam zaljubljena u Bolkonskog.
    b8403371138je citiraoпре 3 године
    Videla sam sebe ne kao anđela – anđele smo u mom detinjstvu viđali samo na kič slikama kod staklorezaca i na razglednicama u izlozima Srpske pravoslavne zadruge kojih je bilo nekoliko u Beogradu i od kojih me je hvatala neka neobjašnjiva jeza.
    b6042969167je citiraoпре 5 месеци
    Lule je u jednom intervjuu izjavio da prava Srpkinja ne sme da ima više od metar i sedamdeset santimetara, da treba da ima plave ili svelosmeđe oči – što je dokaz da joj se preci nisu mešali sa Turcima, da treba da ima grudi koje mame i decu i odrasle, da može da razume težinu istorijskog momenta i da njena ambicija treba da bude usmerena ka srpskom muškarcu a ne ka besmislenoj karijeri koja uništava svaku ženstvenost i pritom vodi u carstvo boga Mamona i pederske internacionale.

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)