Džejn Ejr

Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju klavir i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže da urade i nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.

Bila je to tužbalica jedne napuštene dame koja, pošto je oplakala neverstvo svoga dragana, poziva u pomoć gordost, i naređuje svojoj pratilji da je obuče u najlepše haljine i okiti najblistavijim nakitom da bi na balu srela nevernika i pokazala mu svojom veselošću koliko je malo vređa to što ju je on napustio.

r. Moj svet već nekoliko godina bio je u Lovudu. Moje iskustvo bila su njegova pravila i sistemi, a sada sam osetila da je svet istinski širok i da je raznovrsno polje nade i straha, senzacije i uzbuđenja čekalo sve one koji imaju hrabrosti da krenu i potraže stvarnost života u njegovim opasnostima.

Podigao je pramen crne kose, koja mu je padala na čelo, i otkrio solidan zaklon svojih intelektualnih moći.

Dragi čitaoče, neka vam se nikada ne desi da osetite ono što sam onda osećala! Neka da bog da vaše oči ne proliju toliko vrelih i razdirućih suza kao što su tada tekle niz moje obraze. Neka nikada vaše usne ne prošapuću toliko molitava, očajnih i beznadežnih, kao što sam ih ja u tom času šaputala; neka vam se nikada ne dogodi da postanete oruđe zla prema biću koje volite najviše na svetu.

knjigom na kolenu, bila sam srećna: bar srećna na svoj način. Bojala sam se samo da me neko ne prekine. To je ubrzo došlo. Vrata trpezarije se otvoriše.

budem privilegovana da zagrlim onoga koga najviše cenim – da stavim usne na onoga koga volim – da se odmorim na rukama onoga kome verujem: znači li to žrtvovati se? Ako je tako, onda zaista uživam da se žrtvujem.“

Da se žrtvujem? Šta ja žrtvujem? Glad za hranu, iščekivanje za zadovoljstvo.

melodija zemlje skupljena je u glasu moje Džejn. Sve sunčeve zrake osećam u njenom prisustvu.“

Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju klavir i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže da urade i nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.