Nova osećanja

„Ja sam se samo zbog tebe i upustio u taj projekat. Zato što nisam mogao da mislim ni na šta drugo osim na tebe, još otkad si me prvi put poljubila.“

Čega se bojiš?“

Da ću biti povređena.

Da ti neću biti dovoljna.

Da ću ti naneti bol.

Da ću te izgubiti.

„Volim te“, provalilo je iz mene.

Još sam bila u jednoj mokroj čizmi, mirisala sam na šnicle, nos mi je curio, ali bilo mi je potpuno svejedno.

„Šta?“, jedva je progovorio Ajzak.

„Znam da sada nije najbolji trenutak da ti to kažem. Ne izgledam dobro, a u ovom hodniku nije baš ni posebno romantično… čak ni za moje pojmove. Ali“, bespomoćno sam slegla ramenima. „Volim te, Ajzače. I to čak prilično jako.“

Tada me je poljubio.

Kada su nam se jezici sreli, nekako sam očajnički zacvilela. Toliko mi je nedostajao. Zario je ruku u moju kosu i toliko me je čvrsto privio uz sebe da sam jedva disala. Ali i disanje je bilo kao moje čizme, ili nos koji curi, nešto sporedno, sve dok ne prestaje s tim

Njegov stisak na mojim leđima postao je čvršći. „Nema nikoga ko bi za mene bio ili jeste bolji i koga hoću više od tebe, Sojer. Nema nikoga.“

Koliko je to samo uvrnuto

Ajzak: Pođi ponovo sa mnom na farmu.
Ajzak: Naravno, samo ako želiš.
Ajzak: Bilo je stvarno lepo. A moje sestre misle da si super. Svi pričaju samo o tvojim tetovažama.

Odmahnula sam glavom uz širok osmeh.

Ja: A ja sam mislila da ćeš mi sad napisati nešto totalno bezobrazno.
Ajzak: Kupi haljinu. Izgledaš prelepo u njoj.
Ja: To nije nimalo bezobrazno, Ajzače.
Ajzak: Jedva čekam da te kresnem u toj haljini, dok vrištiš moje ime. Teško tebi ako budeš imala na sebi donji veš.

Morala sam tri puta da pročitam ovu poruku pre nego što sam prasnula u glasan smeh. Tek kada sam se donekle smirila, mogla sam da mu odgovorim.

Ja: Jesi li možda čitao Donine priče?
Ajzak: Luda za tobom PROVERI
Ja: Zašto se ja toga nisam setila. To je totalno dobar trening.
Ajzak: Da. Teško je poverovati, ali neverovatno mnogo sam naučio.
Ja: Hoću da čujem više o tome!
Ajzak: Ostatak ću sačuvati za svadbu…
Ajzak: Ili za naredni vikend.
Ja: Šta je narednog vikenda?

Onda mu je Rajli poslala sliku na kojoj sam u crnoj haljini, okrenuta ka kameri, sa širokim osmehom.

Ajzak: Rajli, molim te, vrati Sojer njen mobilni telefon.
Ja: Što, hoćeš da joj napišeš nešto bezobrazno?
Ajzak: Možda.
Ja: Okej. Volela bih da te upoznam. Dođi na moju svadbu u novembru, ako budeš raspoložen i ako budeš imao vremena.
Ajzak: Rado, voleo bih. Imaš neku želju?
Ja: Samo se pobrini da Sojer bude dobro raspoložena J
Ajzak: Daću sve od sebe.

Podigla sam obrve i upravo sam htela da mu napišem šta bi to, moliću lepo, trebalo da znači, ali on me je preduhitrio.

Ajzak: Sojer.

Uzdahnula sam.

Ja: Da?
Ajzak: Molim te, kupi tu haljinu.

Poslala mu je tri slike, svaku snimljenu tačno u trenutku dok sam izlazila iz kabine za presvlačenje i gledala je kao da je poludela.
A on joj je odgovorio: Ne izgledaš baš srećno.
A na to mu je moja sestra odgovorila: Ona nikada nije srećna ako mora da proba haljine koje nisu crne.
Sledeća poruka glasila je:

Ko je to?
Ja: Rajli, Sojerina bolja polovina.
Ajzak: Najsrdačnije ti čestitam veridbu, Rajli!
Ja: Hvala. Gledaj ovamo, upravo je opet izašla.

Usledila je slika s onom odvratnom zelenom haljinom.

Ajzak: Sojer očigledno ne voli zeleno.
Ja: Očigledno ne. Upravo sam je naljutila. Sada je šutnula crvenu haljinu iz kabine i oblači onu crnu.
Ajzak: Jedva čekam da vidim.

Pritisla sam okidač. Kao i uvek, tiho kliktanje kamere uzbudljivo me je zagolicalo u stomaku i sva sam se naježila. Fotografija je za mene bila sve. Nije bilo ničega što bi mi značilo više, ničega što me je činilo makar približno toliko srećnom kao onaj trenutak kada sam znala da sam snimila savršenu fotografiju.