Bogorodičina crkva u Parizu

Ali u svakom slučaju, ma kakva bila budućnost arhitekture, ma na koji način naši mladi arhitekti rešili jednoga dana pitanje svoje umetnosti, dok se ne pojave novi spomenici, čuvajmo stare. Ulijmo narodu, ako je mogućno, ljubav prema narodnoj arhitekturi.

Tragičan požar u kome su 15. aprila 2019. mnogi delovi Bogorodičine crkve (na francuskom Notre Dame) u Parizu trajno uništeni ili teško oštećeni vratili su u Francuskoj u žižu čitalačkog interesovanja roman Bogorodičina crkva u Parizu Viktora Igoa.

„Zar život nije čudna drama u kojoj se mešaju dobro i zlo, lepo i ružno, visoko i nisko?“

Vi znate da uvek telo upropasti dušu.

Jedna kap vina dovoljna je da oboji crveno punu čašu vode; da se izazove izvesno raspoloženje u čitavom skupu lepih žena, dovoljno je da dođe jedna žena lepša – naročito kad je među njima samo jedan muškarac.

Ona beše tako retke lepote da je, čim se pojavila na ulazu, takoreći, ispunila sobu nekom svetlošću koja je njoj bila svojstvena.

Više nije mogla da radi, jer predavši se ljubavi beše se sasvim olenjila, i patila je mnogo više, jer olenjivši se, beše postala žudna ljubavi.

A devojka koja voli da se smeje na putu je da plače; lepi zubi upropašćuju lepe oči.

Tragičan požar u kome su 15. aprila 2019. mnogi delovi Bogorodičine crkve (na francuskom Notre Dame) u Parizu trajno uništeni ili teško oštećeni vratili su u Francuskoj u žižu čitalačkog interesovanja roman Bogorodičina crkva u Parizu Viktora Igoa. Igoova predviđanja o propasti katedrale i upozorenja da ne čini vreme, već čovek, najveću štetu jednom ovakvom spomeniku ponovo su postala predmet divljenja Igoovoj vidovitosti, ali i njegovoj istrajnosti u borbi za očuvanje kulturnog nasleđa.

novčić u masni šešir koji je prosjak pružao svojom bolesnom rukom