Bookmate Singles

Posle Drugog svetskog rata, u većini sredina bilo je kulturno neprihvatljivo da veterani otvoreno govore o svojim teškim iskustvima. Ipak, nikad nije bilo lakše pričati o traumi nego danas, ali da li to uvek i svakome pomaže?

U okviru serije Single, Bookmate Originals pred vas svake nedelje donosi novi, prevedeni članak iz najcenjenijih svetskih medija. Ozbiljne teme u dovoljno velikom formatu da ih možete čitati kao omanje knjige, ali brzog ritma, sažete i u svakom smislu relevantne.

Živimo u svetu prepunom neizvesnosti, i to ne samo one kvantne. Hvala nebesima na nauci, njenom kristalno jasnom razmišljanju i precizno definisanim konceptima koji nam pružaju univerzalni okvir za analiziranje sveta… Kamo sreće da je to tako jednostavno. Vrhunska nauka vrvi od najrazličitijih kontroverznih, nebuloznih i naprosto nepojmljivih koncepata. Dozvolite, stoga, da vas sprovedemo kroz trinaest najzakučastijih: KVANTNA NEIZVESNOST, EVOLUCIJA, INFORMACIJA, SOPSTVENA LIČNOST, VRSTE, VELIKI PRASAK, PRIVATNOST, INTELIGENCIJA, IZUMIRANJE, ALTRUIZAM, VANZEMALJSKI ŽIVOT, PRIRODA ILI VASPITANJE, TAMNA ENERGIJA.

Pre nekoliko godina, naučnik po imenu Nenad Šestan počeo je da se bavi neuronima u ljudskom mozgu koji upravljaju našim govorom, sa idejom da u potpunosti obnovi aktivnost pojedinačnih moždanih ćelija uzetih postmortem. «Hajde da vidimo, može li se ovo izvesti“ rekao je Šestan.

Urbana evolucija je nova disciplina posvećena proučavanju zašto određene životinje, biljke i mikrorganizmi preživljavaju, ili čak odlično napreduju, bez obzira na to u kojoj meri preobražavamo njihova prirodna staništa. Saznajte do kakvih su zanimljivih otkrića na tom polju došli naučnici.

Nobelovac Džim Pibls, jedan od tvoraca standardnog modela kosmologije, tvrdi da možda baš i nismo najbolje razumeli univerzum. Da li je model na čijem je konstruisanju on radio ispravan; i da li je naša kosmologija istinski odraz stvarnosti, saznaćete u ovom tekstu.

Ljudi često smatraju veliku nuždu tabu temom, ali u poslednje vreme više liči na kulturni fetiš. Da li ste se i vi nekada zapitali kako da olakšate olakšavanje? Neudobno vam je na WC šolji? Mnogi tvrde da pogrešno sedimo na njoj…

Za moju petogodišnju ćerkicu svi su govorili da je zlatno dete. Ne ja, već mnogi neznani i znani — ljudi na čije se mišljenje mogu osloniti. Ali otkako je pošla u predškolsko, od zlatnog deteta najednom nema ni traga ni glasa. Uveče plače i preklinje da je ne vodim u školicu. Ujutru — isto. Tužna je, ali i besna. Šutne me kad joj ne dam bananu. Udari me pesnicom u stomak zato što ne mogu da pronađem njenu crvenu lopticu — skočicu. Stalno ponavlja kako će da ode od nas i nađe sebi novu porodicu. Zašto se moje umiljato pretvorilo u goropadnicu?

Ponekad se, istina, osećamo jadno, ali rad od kuće je iznenađujuće produktivan. Teško je usred pandemije proceniti koliko je održiv ovaj porast rada na daljinu, no — šta ako trend potraje… zauvek?

Tim koji pobeđuje nije uvek onaj koji primenjuje najelegantnije proračune, pa čak ni onaj koji modeli predvide. No, u novom tekstu The New York Times magazina, možete pročitati kako su analitika i fantastičan fudbal povratili staru slavu Liverpula.

Pre pandemije, stručnjaci za turizam predviđali su za 2020. godinu porast međunarodnih turističkih putovanja u iznosu od tri do četiri odsto. Da li, ipak, prisustvujemo kraju turizma kakav poznajemo?

Umetnička dela, u količinama većim no ikad, vredna više novca no ikad, putuju više no ikad. Transport dela lepih umetnosti je skup, specijalizovan i tehnički izazovan posao. Dela starih majstora jesu osetljiva, ali neke savremene skulpture su toliko trošne — ili su toliko loše izrade — da svako pomeranje predstavlja ogroman rizik. A tu je i dodatni pritisak baratanja artefaktima čiji je kulturni značaj takoreći neprocenjiv. Kako prevesti remek — delo?

Neki zaposleni pokušali su da spreče svoju kompaniju da radi nešto što su smatrali neetičkim. Na koji način im se to obilo o glavu, pročitajte u svežem The New York Times članku.

Potražnja za „lekovitim“ kristalima vrtoglavo raste — ali mnogi se iskopavaju u smrtonosnim uslovima u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. I nema ubedljivih dokaza da ova milijarde dolara vredna industrija preduzima išta da to ispravi.

Novinari četrdeset godina pišu o ekscentričnoj kraljevskoj porodici Avad, svrgnutim aristokratama koje žive u oronuloj palati u prestonici Indije. Priča je tragična, čudesna. Da li i istinita? The New York Times se upustio u odgonetanje ove urbane legende.

The Guardian nam donosi priču o tome kako je veganizam s bledih margina skočio pravo u glamurozne Instagram postove, ali i kako je moguće da društvo i dalje, s tolikom strašću, mrzi vegane.

Američki adolescenti gledaju mnogo više pornografije nego što misle njihovi roditelji — i na osnovu nje formiraju zamisli o zadovoljstvu, moći i intimnosti. Da li ih je moguće naučiti da je posmatraju kritičnijim okom?

Dnevnik koronavirusa, izvorno objavljen u The New York Times magazinu. Članci koje možete čitati kao omanje knjige, sažete i u svakom smislu relevantne.

The Guardian donosi izveštaj iz prvih redova bitke za vakcinu protiv koronavirusa. Na vakcini protiv virusa Covid-19 radi više od četrdeset timova širom sveta.