Za celu porodicu

Od autora bestselera Ništa nije smešno i Da je bolje, ne bi valjalo.
„Kao što postoje odžačari za dimnjake, trebalo bi da postoje i odžačari za ljudske duše. Da malo prodžaraju, otpuše, uklone nagomilanu garež i čemer pa da čovek ponovo prodiše kao nekad.“
U svom novom delu Srbin kojekude Ljubenović nastavlja da se na krajnje duhovit i sebi svojstven satiričan način bavi današnjom Srbijom. Ovo je istovremeno i putopis, i intimni dnevnik, i autobiografija, i ogledalo naše stvarnosti. Dok piše o naizgled običnim, svakodnevnim dogodovštinama i događajima, autor rasvetljava mnogo krupnije i ozbiljnije društvene pojave i probleme. Ljubenovićeve prepoznatljive duhovite žaoke sakrivene su duboko unutar urnebesnih redova posvećenih Srbinu koji se dva puta obreo u dalekom inostranstvu preko okeana, ali i njegovom delanju u Beogradu, na moru ili tokom vanrednog stanja.
Knjiga odiše vedrinom, a napisana je specifičnim stilom: rečenice se lagano stapaju i klize tvoreći dinamiku i melodiju na koju se uho brzo privikne. Ta ritmičnost se spušta do srca izazivajući osmeh, koji čitaocima ne silazi s lica sve do poslednje stranice.

Nova neodoljiva zbirka priča autorke bestselera Osmeh za svaki dan, Zovem se Mama, Od reči do reči, Priči nikad kraja.
„Mnogo volim knjige Jelice Greganović. Kad mi je dopala u ruke jedna od njih, odmah sam morala da pročitam i sve ostale. I učinilo mi se da sam sve to ja napisala. A nisam. Jer ne umem. Ona ume. Ona piše život.
Sve toplo, osmehnuto, mangupski, a bez ruganja i soljenja pameti. Očuvane uspomene kao beskrajno važna stvar: i baba i vangla, i fil za tortu, kredenci i šustikle, mačke i kiseli kupus…
Šta sve ona ne primećuje! Gde god se okrene, zbiva se nešto zanimljivo, nešto što zaslužuje da uđe u knjigu i da se zapamti. I nevolje treba zabeležiti, gubitnike i sirotane metnuti u knjigu, i rođenu familiju, i izgubljenu najbolju drugaricu. Sve je kod Jelice nekako tačno, pametno i duhovito komentarisano. Sve vam je blisko.
Da znaš, Jelice, da i ja čuvam drvenu pečurku za krpljenje čarapa. I je l' ti to opisuješ moju ili tvoju babu?“

Lero, kralj leptira je priča o čoveku koji je pravio najlepše leptir mašne u Beogradu. U isto vreme ovo je i priča o Hercegovini, o Beogradu, kao i o zanimljivim ljudima koji su obeležili to vreme.

Roman kojim počinje Ćosićeva književna biografija i koji će uzdrmati temelje posleratne socrealističke književnosti. Njime je pisac stavio moral čovečnosti i istine iznad morala nužde i revolucionarnog diktata, čime je demitologizovao komunističku praksu i ukazao na ideološke zablude, postavljajući pitanje slobode izbora. Knjiga je objavljena u više miliona primeraka i prevedena na desetine stranih jezika, a napisana je za mesec dana u Ribarskoj Banji, pod budnim okom Oskara Daviča…
Umesto pogovora, kao najbolji uvid u pozadinu nastanka i temu romana, čitalac nailazi na zanimljiv razgovor književne istoričarke Ane Ćosić Vukić, autorove ćerke i priređivača njegovih dela, sa svojim ocem o romanu Daleko je sunce više od pola veka posle njegovog objavljivanja.

Krećući se od Menhetna do veličanstvenih afričkih ravnica, Sunčeva sestra je šesti nastavak u svetskom bestseler serijalu Sedam sestara.
Onima koji je ne poznaju čini se da je Elektra d’Aplijez žena koja ima sve. Budući da je svetski top-model ona je lepa, bogata i poznata. Ipak, njeno nestabilno psihičko stanje sada je dodatno uzdrmano smrću Tate Solta, neobičnog milijardera koji je usvojio šest kćeri iz šest različitih krajeva sveta. Boreći se sa sopstvenim demonima Elektra se okreće alkoholu i drogama. Dok su svi zabrinuti za njeno zdravlje, Elektra prima pismo od neznanke koja tvrdi da je njena prava baka.
Godine 1939. Sesili Hantli Morgan odlazi iz Njujorka u Keniju ne bi li zalečila svoje slomljeno srce. Tamo, na obali jezera Najvaša upoznaje Bila Forsajta, zloglasnog farmera i stočara koji je povezan sa ponosnim plemenom Masaia. Ubrzo po izbijanju Drugog svetskog rata i neočekivanog otkrića Sesili putuje dolinom Vandžohi izolovana i sama sve dok ne sretne mladu ženu kojoj će nešto obećati, nešto što će joj zauvek promeniti život.

Novi roman najčitanijeg francuskog pisca na svetu
Čula je priču o ljudima koji se behu sreli u pravo i u pogrešno vreme, o ljudima koji su se voleli mirnom ljubavlju, o onima koji su mislili „u početku sam sve zabrljao“ i onda…
Na istoj palubi istog broda na kome je pre dvadeset godina upoznala Đanija, Adela posmatra jednog mladog muškarca. Dok plovi morem da se poslednji put pozdravi sa ljubavlju svog života, oseća da je nešto povezuje sa ovim mladim čovekom. Zato Adela želi da mu priđe, da sazna njegovu priču.
Ispostaviće se da život ponekad pruža drugu šansu. I da ljubav uvek može da nas nauči nečemu novom. Čak i kada izgleda da postoje prepreke, nežna osećanja ih mogu prevazići.
Više od dvadeset godina Mark Levi je najčitaniji francuski pisac širom sveta, sa preko 50 miliona prodatih knjiga i prevoda na 50 jezika. Ovim romanom ponovo je dokazao da poseduje recept za savršenu priču.

Kako sijati na holivudskom nebu a ne izgubiti sebe?
„Rođena sam s ogromnom potrebom za ljubavlju i neverovatnom potrebom da je pružam.“
— Odri Hepbern
Holandija, 1944. Dok Drugi svetski rat potresa Evropu, mlada Odri Hepbern pokušava da pobegne od stvarnosti otkrivajući svoju ljubav prema plesu. Između svakodnevnog užasa i stalno prisutne gladi, ona sanja da postane primabalerina. Ali za nju je ispisana drugačija budućnost.
Posle rata talenat će odvesti Odri pravo u Holivud. Ubrzo će se proslaviti ulogama u filmovima Praznik u Rimu, Moja lepa gospođice i Doručak kod Tifanija i glumiti pored velikih zvezda kao što su Gregori Pek i Hamfri Bogart. Jedno pitanje, međutim, proganjaće holivudsku ikonu tokom cele karijere: kako odoleti pritiscima popularnosti i ne izgubiti sebe?
Odrin privatni život svakako neće biti savršen. S voljenim muškarcem osećaće se usamljeno, čak će pomisliti da ju je izabrao isključivo zbog slave, a ne zbog ljubavi. Izgubiće nekoliko dugoočekivanih trudnoća, roditi mrtvorođenče, ali nikada neće posustati u potrazi za svojim snovima — iako će za njih morati da žrtvuje ono što joj je najdragocenije.

Autorka bestselera Biblija otrovne masline
Pulicerova nagrada za najbolji roman
Women's Prize
„Roman godine! Duhovita i potresna priča o nezadrživom dečaku koga niko ne želi, ali ćete ga vi voleti.“
— Washington Post
Negde u zabitima južnog dela planina Apalači jedna tinejdžerka rodiće Demona Koperheda. Sve što ona ima: dobar izgled, kosu boje bakra, zajedljivi duh i žestoki talenat za preživljavanje — naslediće i dečak, ali to je otprilike sve što će ikada dobiti od svoje majke.
Ne štedeći sebe, Demon se bori sa savremenim zamkama sistema hraniteljskih porodica, dečjeg rada, zapuštenih škola, atletskih uspeha, zavisnosti, promašenih ljubavi. Njegova „superherojska moć“ je sopstvena nevidljivost u američkom društvu, jer su njegovi heroji odavno napustili one koji se nisu preselili u grad.
Kada je Čarls Dikens pisao Dejvida Koperfilda, uneo je u priču sopstveno iskustvo institucionalnog siromaštva i svih katastrofalnih posledica koje ono nanosi deci. Ovim romanom Barbara Kingsolver odaje omaž velikom Dikensovom delu i podseća nas da isti problemi i dalje nisu rešeni. Prenoseći viktorijanski epski roman na savremeni američki Jug, obuhvatajući Dikensov bes i saosećanje, i iznad svega, njegovu veru u transformativne moći dobre priče, Demon Koperhed govori u ime nove generacije izgubljenih dečaka i svih onih koji su rođeni na prelepim, prokletim mestima koja ne mogu da napuste.

Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.
Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.
Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna…. Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.
Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?
Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.
Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.

Prodato u više od 3.000.000 primeraka širom sveta!
„Izvanredno! Smejaćete se, plakati i otkriti saosećanje za džangrizala u svom životu. Takođe, poželećete da se odselite u Skandinaviju, gde je sve nekako simpatičnije.“ People
Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet!

Kuća sećanja i zaborava je jedna od najkompletnijih priča o Holokaustu. Pripovedajući priču o četiri modela života nakon Holokausta, kroz biografije četiri prijatelja, Filip David nam približava neke od načina nošenja sa traumama. Postavljajući pitanje o suštini zla, autor ne govori samo o Holokaustu koji se dogodio tokom Drugog svetskog rata, nego istovremeno progovara i o stradanjima svih nevinih žrtava tokom istorije… Glavni junak Albert Vajs odbija mogućnosti da zaboravi. Zaborav je, uprkos tome što nudi izbavljenje od bola, neka vrsta samoubilačkog čina.

Kroz toplu i emotivnu porodičnu priču, Bojana Nešič nas upoznaje sa svojom porodicom i svim olujama koje su zajedno uspešno prebrodili. Nakon što je rodila Nonu, dete sa smetnjama u razvoju, autorka se suočava sa pitanjima, šta je sreća, šta u životu očekujemo za sebe, a šta za svoje dete. Roman je priča o ljubavi prema životu, svakom novom danu i porodičnom zagrljaju.

"Cvat lipe na Balkanu" je drugi deo Balkanske triologije koja govori o propasti srednje klase nakon završetka Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkog režima. . Prva dva romana Gordane Kuić Miris kiše na Balkanu i Cvat lipe na Balkanu brojnim izdanjima obeležila su popularnu srpsku prozu krajem XX veka Gordana Kuić u ovoj trilogiji piše istoriju porodice Salom u kojoj se zbog velike ljubavi krše tabui jevrejske zajednice. To je izrazito ženska priča u kojoj su čak i sinovi iste porodice prognani na marginu događaja. Ljubavi koje izdržavaju izazove nerazumevanja i istorijskih neprilika obuhvataju period kojim dominiraju dva svetska rata, fašistički genocid i veliki ideološki preokret u novoj, socijalističkoj Jugoslaviji.

Roman Glineni kralj tematizuje problem identiteta, otuđenosti i složenih porodičnih odnosa.Kroz ispovednu formu glavni junak donosi sliku svog detinjstva, mladosti i avantura odrastanja, porodičnih veza, ali i kompleksnu strukturu nastanka njegovog alter-ega praćenu društveno-političkim prilikama zemlje u kojoj je rođen. Istinski bildungs roman u prećutanim istinama i pristajanjima na kompromise.Junak doživljava katarzu u susretu sa istinom bolesti, jer samo se na kraju život najbolje sagledava u svim protivrečnostima i značenjima…

Neuronauka nam daje zabavne i intrigantne odgovore na pitanja o tome zbog čega nas ponekad sabotira naš sopstveni mozak
Zbog čega gubite u raspravama s ljudima koji znaju mnogo manje od vas?
Zašto nikako ne možete da se setite imena žene s kojom ste upravo razgovarali iako ste je prepoznali i tačno znate ko je ona i ko vas je s njom upoznao?
I zašto ste se, kad ste nedavno raskinuli vezu, danima ležali sklupčani na kauču, pomerajući se tek koliko da s vremena na vreme obrišete suze i nos koji curi?
Svima nam se desi da uđemo u kuhinju, ili otvorimo laptop, ili samouvereno stupimo za govornicu, i odjednom ni najblažeg pojma nemamo šta smo ono beše hteli da uradimo. A sve zahvaljujući tome što je mozak rešio da pravi gluposti.
Ljudski mozak — tako blistavo pametan, tako visoko razvijen — prilično je zbrkan, pogrešiv i neorganizovan. Jeste li, na primer, znali da je vaše pamćenje egocentrično? Da su teorije zavere i sujeverje neizbežno dela jednog zdravog ljudskog mozga? Ili da alkohol može u izvesnoj meri da vam poboljša pamćenje (samo pažljivo pročitajte knjigu pre nego što rešite da ovo lično ispitate)?

Bitkoin i dosad neispričana priča o čudacima i milionerima koji menjaju lice novca.
Kako funkcioniše novac, ko iz njega izvlači korist i kako bi sve to moglo izgledati ubuduće.
Bitkoin, revolucionarna digitalna valuta i finansijska tehnologija, predstavlja začetak jednog globalnog društvenog pokreta utopijskih stremljenja. Ideja nove valute, koju održavaju personalni računari širom sveta, bila je predmet brojnih šala, ali to je nije sprečilo da preraste u tehnologiju vrednu više milijardi dolara, tehnologiju s mnoštvom sledbenika, koji je smatraju najvažnijim novim izumom još od stvaranja interneta.
Poklonici bitkoina, od Pekinga do Buenos Ajresa, u njemu vide mogućnost postojanja finansijskog sistema bez uticaja vlade ili banaka, novu globalnu valutu digitalne ere. Digitalno zlato je neobična priča o jednom grupnom izumu, pripovest o ličnostima koje su stvorile bitkoin, uključujući i jednog finskog studenta, argentinskog milionera, kineskog preduzetnika, Tajlera i Kamerona Vinklvosa, tajanstvenog tvorca bitkoina Satošija Nakamota, kao i Rosa Ulbrihta, osnivača Silk rouda, tržišta narkotika na internetu.

Izoštrite opažanje, unapredite razmišljanje.
Kako posmatranje Moneovih ili Brojgelovih slika povećava kapacitet vašeg intelekta.
Izuzetan vodič koji nam omogućava da vidimo jasnije i komuniciramo bolje, zasnovan na originalnom kursu koji pohađaju pripadnici specijalnih jedinica, lekari, policajci, biznismeni ali i ljudi drugih profesija.
Učeći nas kako da pažljivo posmatramo i tumačimo slike starih majstora, autorka nam pomaže da razvijemo svoju vizuelnu inteligenciju, da prizovemo veštine koje svi posedujemo, ali samo neki od nas znaju da ih upotrebe.
Njene lekcije, koje funkcionišu u praksi, pretočene u ovu knjigu bogatu ilustracijama u boji, otkrivaju mnogo više od objekata koje smo možda propustili da primetimo na jednoj slici. One daju uputstva kako da prepoznamo mogućnosti, talente, prilike, ali i opasnosti koje nas okružuju svakog dana.

Autorka bestselera Drugi život počinje kad shvatiš da imaš samo jedan…
Samo smeličanstveno!
Bazil, pomalo otkačeni ali genijalni pronalazač, vraća se u Mon Veni odlučan da otvori „biheviorističku prodavnicu“ sa provokativnim predmetima i izumima koji golicaju maštu i kreativnost i podstiču na odvažno razmišljanje. Kako se zove ta neobična prodavnica? Bazar tufnaste zebre.

"Osmeh za svaki dan" je zbirka kratkih, humorističkih priča Jelice Greganović. Autorka beleži detalje života, naizgled nevažne i male stvari od kojih se, zapravo, sastoji svakodnevica koju svi delimo. Kroz naizgled laganu, sasvim šaljivu i dovoljno uvrnutu priču, Jelica Greganović dokazuje istovetnost ljudskih emocija, osnovnih i nijansiranih, koje ne zaobilaze nikoga i nikad…

Ljubavna priča uz koju sazrevaju generacije.
Zona Zamfirova je knjiga uz koju odrastaju generacije. Koja je tajna njene popularnosti? Zašto se i sto godina posle prvog izdanja priređuju pozorišne predstave, televizijske serije, igrani filmovi i mjuzikli i zašto su po pravilu hitovi svog vremena? Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.
A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire — i, što je posebno značajno, pripovedačku samoironiju i autoparodiju.
U Zonu Zamfirovu je tako usađen i njen sopstveni antiroman: ironični pripovedač razgrađuje idiličnost priče o mladima što se vole, uzdrmava značaj rodnih uloga, igra se kompleksima u kojima se naš čovek i danas prepoznaje — i gradi, književnim sredstvima modernog doba, ljubavnu priču za sva vremena.