Mlađa deca otvoreno priznaju svoju potrebu da budu viđena. Na igralištu, jednoipogodišnja Katarina prvi put se spušta niz tobogan, gleda u majku i viče: „Gledaj me, mama!“ Većina roditelja jeste veoma voljna da gleda, a ipak, sasvim nenamerno, oni detetu pružaju nešto sasvim drugo od onoga što je dete tražilo.

Na primer, Katarinina majka pohvalila je ćerku: „Oh, kako si pametna! Bravo!“