Da moje sreće i moje tuge ne proizvodi niko drugi. Da je sve moje. Moje vreme, moj stan, moj posao, moja biblioteka, filmovi koje gledam, moji ukusi, moje letovanje, moja porodica, moji prijatelji. Moje nebo, moj grad, moj život. Moje samoće.

Ali, ovo je neuporedivo bolje. Ovo je neuporedivo bolje, sve sada nekako ima više smisla. Neko je tu. Pored mene. Sa mnom.