Iznenadićeš se jednog dana... samo polako...”

Ja ću se iznenaditi!? Čime, bre i kako!?

“Samo polako... videćeš... Iznenadićeš se jednog dana...”

Eto tako... Ja ga pitam:

Kad će da se opameti, gde su mu pare i da li ćemo i mi jednom da živimo kao ljudi? - a on meni opet ono isto:

“Neka, neka... Videćeš jednog dana... Iznenadićeš se!”

I on u to veruje... I ja to slušam već dvadeset godina.

Kad god nešto zabrlja, kad napravi neku glupost, on mi priča šta će biti jednog dana i kako ću se iznenaditi