Tokom sledeća dva dana, po kiši, isekli su balvane za krov i za manji drugi krov. Pretesterisali su ih uzduž i okresali grane sekirom dok je Roj gledao tog oca smrknutog neobrijanog lica kako radi dok mu hladna kiša kaplje s vrha nosa. Tada je delovao čvrsto kao kip isklesan od kamena, i sve njegove misli jednako nepromenljive, i Roj nije mogao da uskladi tog oca sa onim drugim, sa onim koji je plakao i očajavao i u kome nije bilo ničeg što bi moglo potrajati.