Godinama ih je gospođa Sara pravila od ružine vodice, melase i gustina, punila pistaćima, da bi ih na kraju uvaljala u prah-šećer da se ne zalepe jedan za drugi, i da svako parče sačuva svoj oblik. Pistać, kao i ružina latica ili badem, predstavlja srce te mekane pokorice što pulsira svežinom na nepcu željnom ukusnog slatkiša.