Много је још ствари које ме овде збуњују. На пример језик. У Србији се званично говори српским језиком, али је у стварности мало другачије. Срби изгледа не воле свој језик и својски се труде да га што пре забораве.

Ако не верујете, дођите и видећете да су називи већине ресторана, кафића и бутика на енглеском. Телевизијске емисије такође. Млади се поздрављају на италијанском, старији се свађају на турском, домаћице натуцају шпански, а сви ауто-механичари говоре немачки. Политичари убрзано уче арапски и кинески.