Ako si ti uzrok ne­kom zlu, za­što ga či­niš? Ako do­la­zi od dru­go­ga, ko­ga kri­viš? Mo­žda ato­me ili bo­go­ve? I jed­no i dru­go je be­smi­sle­no. Ne­maš ko­ga da op­tu­žiš, Jer, ako umeš, po­pra­vi kriv­ca; ako to ne mo­žeš, bar po­pra­vi sa­mu stvar; ako pak ne mo­žeš ni to, šta vre­di da ikog op­tu­žu­ješ? Bez raz­lo­ga, na­i­me, ni­šta ne tre­ba da se uči­ni…’“