Jesenji dani znaju da budu zaista dugi.
Vuku se kao prebijeno pseto od jednih zatvorenih vrata do drugih. Kišu smenjuje magla, maglu smenjuje kiša, a onda osvane novi dan, podjednako kišan i maglovit, kao u nekom lošem crno-belom filmu u kome ne igraju ni Gregori Pek ni Odri Hepbern, već neki trećeligaši čija imena više niko ne pamti.
Tada mi se čini kako život i jeste ta promena stvari koje u suštini ostaju iste.
Ništa se istinski ne menja.