Apis je u grobu, ali u grobu nije mreža avanturista i pustahija, u vojsci i u narodu. Kvasa kult ubica i nasilnika. I tek će da narasta, kad zlo iz Rusije počne da plavi i Srbiju. Spalajković mu piše da je Lenjinova armija, Crvena armija, „jedna ogromna ’Crna ruka’“, samo što teror i smrt pravdaju borbom za život i srećnu budućnost gladnih i bednih. Zlo se, uvek, poziva na neko dobro. Nacionalno, religijsko, klasno. Kome, pita se, kao u groznici, sve to da kaže? Nikome. Ne sme, ni od svoje vojske ni od svog naroda. Kome da poveri svoju patnju zbog toga što je nesreća dinastije Obrenovića otvorila vrata sreći dinastije Karađorđevića?