Tradicionalna psihologija često preispituje ljudska osećanja: koliko roditelji vole svoju decu? Koliko sin mrzi svog oca? Koliko je ćerka ljuta na svoju majku? Ova pitanja su važna zbog toga što omogućavaju ljudima da izraze svoj bol. Ipak, ovom prilikom voleo bih da istaknem činjenicu da nikad nisam sreo roditelje koji ne vole svoje dete, niti sam sreo dete koje nije vezano za svoje roditelje. S druge strane, sreo sam mnogo roditelja i dece koji nisu u stanju da pretoče svoja osećanja u ponašanje puno ljubavi.