9.
Toplica stupi u krčmu i zateče je polupraznu. Pređe pogledom uokolo i za jednim stolom uoči svog starog poznanika – sedi i pije vino, sam. Gradski krvnik u Nišu očigledno nema mnogo prijatelja, što i ne treba da čudi: svet zazire od ljudi koji zaudaraju na smrt.

Kada mu je prišao, Stanoje podiže mesnatu obrijanu glavu – podsećao je na olinjalog lava, samo bez grive. Pogled koji mu je uputio bio je mešavina ravnodušnosti i pripitosti.