Dobitnik Bukerove nagrade.
„Divno komponovana fuga o žudnji i poricanju žudnje.“ Times Literary Supplement
Matinu, Aboridžinku s Van Dimenove zemlje, usvojili su 1841. godine istraživač ser Džon Frenklin i njegova žena ledi Džejn. Frenklin je uveren da će prosvećenost uzdići Matinu iz divljaštva i požude. No, kada nekoliko godina kasnije Ser Džon izgubi život na arktičkoj ekspediciji, ledi Džejn piše Čarlsu Dikensu i moli ga da odbrani ugled njenog muža od glasina o kanibalizmu među članovima ekspedicije.
U odbranu prijatelja Dikens postavlja dramu u kojoj sam igra Frenklina, simbol pobede razuma, ali se zaljubljuje u jednu osamnaestogodišnju glumicu. Dok razum ustupa pred žudnjom, Frenklinovom pričom on meri ledene dubine svog života.
Matina, sada već šiparica koja je trebalo da posluži kao zamorac u eksperimentu o tome da li nauka, hrišćanstvo i tekovine civilizovanog društa mogu stati namesto onoga što je u „divljacima“ impulsivno i strasno, naći će se u senci crnog labuda, znamenja kojeg se njen narod najviše plašio.
„Ovom knjigom Ričard Flanagan podseća nas da je jedan od najzanimljivijih romanopisaca sveta. Gladna srca su delo značajnog genija… zastrašujuće, uzbudljivo i zapanjujuće lepo. Kakav glas! Dikens bi aplaudirao Flanaganovom stilu. Vrhunska knjiga.“ Chicago Tribune

„Ovo je verovatno najbolji roman koji ćete pročitati ove godine. Grubo nas protresa iz obamrlosti i pokazuje nam našu prošlost. Nema pisca strastvenijeg i neobuzdanijeg od Flanagana.“ Sidney Morning Herald
„Izvrsno!“ New Yorker
„Očaravajuće.“ New York Times
„Neodoljivo dobro.“ The Timesa