Nisu pogrešili, ludice. Učinili su to namerno kako bi posade brodova koji su plovili Dunavom lakše uočile koliko je sati. Stari Novosađani su govorili da je to bilo neophodno kako bi iz daljine mogli da vide koliko je sati „i lađari i Mađari“. Uz to, vojna straža na tvrđavi smenjivala se u pune sate, pa je bilo manje važno koliko je minuta. Sat i danas kasni kad je hladno, a žuri po vrućini, pa ga zato i zovu „pijani sat“. Kada je veliki Napoleon Bonaparta 1812. napao Rusiju i ratom zapretio Austriji, upravo ovde na Petrovaradinskoj tvrđavi sakriveni su simboli Imperije – žezlo, kruna, mač, jabuka i plašt. Inače, ovu prelepu tvrđavu štite sveci i svi brodari koji odvajkada plove Dunavom to znaju. Petrovaradin štiti Sveti Petar, a tvrđavu kao vojni objekat Sveti Sebastijan i Sveti Fabijan. Patron svih uniformisanih lica je Sveta Katarina, a barutane i bastione čuva Sveta Elizabeta. Postoji legenda koja kaže da duhovi umornih vojnika noću sede na bedemima ovog divnog zdanja i čuvaju ga od rečnih demona. Dobro došao kući, dragi moj