Većina ljudi nije čak ni svesna svoje potrebe za konformizmom. Oni žive u iluziji da slede svoje sopstvene ideje i sklonosti, da su individualisti, da su njihovi stavovi rezultat sopstvenog mišljenja – i da je to samo slučajno što su njihove ideje iste kao i ideje većine. Slaganje svih služi kao dokaz ispravnosti „njihovih“ ideja. Budući da postoji još i danas potreba za izvesnom individualnošću, takva potreba se zadovoljava s obzirom na manje važne razlike: inicijali na putnoj torbi ili džemperu, metalna pločica s imenom na bankovnom računu, pripadanje Demokratskoj nasuprot Republikanskoj partiji, Elkovima umesto Šrinerovima, postaje izraz individualnih razlika. Reklamni slogan „to je drugačije“ pokazuje tu patetičnu potrebu za razlikovanjem, i to upravo kad ono u stvarnosti jedva i postoji.