RODITELJSKA ODGOVORNOST I MOĆ
Primer:
Trogodišnji Jakov je s ocem u kupovini u lokalnom tržnom centru. U početku, Jakov drži oca za ruku, ali mu ubrzo postaje dosadno, te on reši da pusti očevu ruku i kreće sam da istražuje po prodavnicama. Otac trči za njim, ponovo ga hvata za ruku i kaže: „Jakove, moraš me držati za ruku. Zapamti to!“
Jakov se buni i pokušava da izvuče ruku iz očeve, ali ga otac čvrsto drži. (Jasno, Jakovljev otac koristio je svoju moć i preuzeo roditeljsku odgovornost; većina bi pomislila kako je on ispravno postupio.)
Na izlazu iz tržnog centra, njih dvojica prolaze pored pulta za sladoled i Jakov pita: „Tata, mogu li dobiti kornet?“
Otac odgovara: „Ne danas, Jakove.“
Jakov kaže: „Ali tata! Strašno mi se jede sladoled. Zašto ne mogu da ga dobijem?“
„Zato što ja tako kažem, Jakove… jer sam ja taj koji odlučuje!“
Jakov opet pita, ali rezultat je isti. Na kraju, on odustaje i ćuti obešene glave dok hodaju ka parkingu. (Opet, i ovde bi se većina složila s tim kako otac upotrebljava moć.)
Kad su došli kući iz kupovine, otac kaže detetu: „Jakove, vreme je za tvoje popodnevno spavanje!“
Jakov negoduje, želi da se igra, ali otac insistira, objašnjavajući Jakovu kako će biti previše umoran kasnije ako sada ne bude spavao. Potom je ušuškao Jakova u krevet i posle četvrt sata prevrtanja i okretanja, dečak je konačno zaspao. (Otac je ponovo koristio svoju moć i preuzeo svoju roditeljsku odgovornost, a većina roditelja će se složiti da je učinio pravu stvar.)
Slažem se sa većinom roditelja u prve dve epizode, ali ne i u poslednjoj. U prvom slučaju, nema sumnje da je Jakov suviše mali da bi samostalno istraživao tržni centar. Ovde nije reč o Jakovljevoj biološkoj i intelektualnoj ograničenosti – da je živeo na ulici, ne bi imao nikakvih problema u samostalnom kretanju po gradu – već je reč o našim društvenim vrednostima. U našoj kulturi nije dobro ni bezbedno da trogodišnjak bude prepušten sam sebi i odgovornost je roditelja da se to ne dogodi.
Da bi osigurao tu odgovornost, njegov otac je bio u obavezi da koristi minimum fizičke sile. Njegova usmena uputstva Jakovu su takođe potrebna. To nije vređalo Jakova niti je narušilo njegovo dostojanstvo. U drugoj epizodi, otac je iskoristio svoju ekonomsku premoć i ponovo je to učinio bez verbalnog vređanja svog sina.
Treća epizoda je, međutim, složenija. U prvom primeru, Jakovu je potreban vodič u odnosu na svet oko sebe. Ali potreba za snom je vrlo lična, biološka potreba, o čemu njegov otac može imati samo nestručno mišljenje (osim ukoliko otac formuliše sopstvenu potrebu za mirom i tišinom kao Jakovljevu potrebu za odmorom). Iako je možda njegovo mišljenje bilo na mestu za to subotnje popodne, on može da postigne samo jedan cilj: da Jakov odspava sat vremena – što je kratkoročan rezultat.
Ali verovatno je ovo način na koji Jakovljev otac shvata svoju roditeljsku odgovornost – reći sinu koje su njegove potrebe i uveriti se da su one ispunjene, te na taj način Jakov
Primer:
Trogodišnji Jakov je s ocem u kupovini u lokalnom tržnom centru. U početku, Jakov drži oca za ruku, ali mu ubrzo postaje dosadno, te on reši da pusti očevu ruku i kreće sam da istražuje po prodavnicama. Otac trči za njim, ponovo ga hvata za ruku i kaže: „Jakove, moraš me držati za ruku. Zapamti to!“
Jakov se buni i pokušava da izvuče ruku iz očeve, ali ga otac čvrsto drži. (Jasno, Jakovljev otac koristio je svoju moć i preuzeo roditeljsku odgovornost; većina bi pomislila kako je on ispravno postupio.)
Na izlazu iz tržnog centra, njih dvojica prolaze pored pulta za sladoled i Jakov pita: „Tata, mogu li dobiti kornet?“
Otac odgovara: „Ne danas, Jakove.“
Jakov kaže: „Ali tata! Strašno mi se jede sladoled. Zašto ne mogu da ga dobijem?“
„Zato što ja tako kažem, Jakove… jer sam ja taj koji odlučuje!“
Jakov opet pita, ali rezultat je isti. Na kraju, on odustaje i ćuti obešene glave dok hodaju ka parkingu. (Opet, i ovde bi se većina složila s tim kako otac upotrebljava moć.)
Kad su došli kući iz kupovine, otac kaže detetu: „Jakove, vreme je za tvoje popodnevno spavanje!“
Jakov negoduje, želi da se igra, ali otac insistira, objašnjavajući Jakovu kako će biti previše umoran kasnije ako sada ne bude spavao. Potom je ušuškao Jakova u krevet i posle četvrt sata prevrtanja i okretanja, dečak je konačno zaspao. (Otac je ponovo koristio svoju moć i preuzeo svoju roditeljsku odgovornost, a većina roditelja će se složiti da je učinio pravu stvar.)
Slažem se sa većinom roditelja u prve dve epizode, ali ne i u poslednjoj. U prvom slučaju, nema sumnje da je Jakov suviše mali da bi samostalno istraživao tržni centar. Ovde nije reč o Jakovljevoj biološkoj i intelektualnoj ograničenosti – da je živeo na ulici, ne bi imao nikakvih problema u samostalnom kretanju po gradu – već je reč o našim društvenim vrednostima. U našoj kulturi nije dobro ni bezbedno da trogodišnjak bude prepušten sam sebi i odgovornost je roditelja da se to ne dogodi.
Da bi osigurao tu odgovornost, njegov otac je bio u obavezi da koristi minimum fizičke sile. Njegova usmena uputstva Jakovu su takođe potrebna. To nije vređalo Jakova niti je narušilo njegovo dostojanstvo. U drugoj epizodi, otac je iskoristio svoju ekonomsku premoć i ponovo je to učinio bez verbalnog vređanja svog sina.
Treća epizoda je, međutim, složenija. U prvom primeru, Jakovu je potreban vodič u odnosu na svet oko sebe. Ali potreba za snom je vrlo lična, biološka potreba, o čemu njegov otac može imati samo nestručno mišljenje (osim ukoliko otac formuliše sopstvenu potrebu za mirom i tišinom kao Jakovljevu potrebu za odmorom). Iako je možda njegovo mišljenje bilo na mestu za to subotnje popodne, on može da postigne samo jedan cilj: da Jakov odspava sat vremena – što je kratkoročan rezultat.
Ali verovatno je ovo način na koji Jakovljev otac shvata svoju roditeljsku odgovornost – reći sinu koje su njegove potrebe i uveriti se da su one ispunjene, te na taj način Jakov
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)