Osećaji su potiskivali misli. Osetila je vrtoglavicu u zagušljivoj vrelini okruženja, od prezasićenog, gotovo hipnotišućeg mirisa travnatih mošusnih cvetova i njegovih šaka na njenom telu… sve dok nije osetila kako je tvrda plastika skliznula niz njene slepoočnice i udarila šljunak uz lagani zvuk.

„Moje naočare!“ Refleksno je podigla ruke uvis i zamahala njima po vazduhu, kao pantomimičar koji dodiruje stranicu zamišljene kutije.

Esteban je strgnuo povez sa očiju.

„Pomozi mi da pronađem svoje naočare!“

Svi koji su znali Sofi, znali su da se ne treba igrati sa njenim naočarima. Čak su i Šardi i Meri naučile, veoma rano, da se „najracionalnija“ sestra pretvarala u potpunu ludaču ukoliko bi se neka od njih dve drznula da se igra žmurke sa njenim „očima“. Bez njih je zapravo bila slepa.

Na nesreću, Esteban je još nije znao tako dobro.