Imaš 34 ili 35 godina, radiš dobro plaćen posao, nikad se nisi ženio. Nameravaš da se skrasiš jednoga dana, možda kad ti bude četrdeset, jer sad previše radiš, a voliš i da se zabaviš. Radije izlaziš sa ženama u srednjim dvadesetim, jer su one u ranim dvadesetim previše mlade, a one u tridesetim neprijatne jer već na trećem sastanku pričaju o braku i deci. Nekoliko puta izađeš s devojkom, dobro se zabaviš, a onda, kad ona počne da očekuje nešto ozbiljnije, pređeš na sledeću, pitajući se zašto žene ne mogu da se zadovolje prolaznom vezom. I zašto bi se sada obavezao samo jednoj? Za tako zgodne i privlačne muškarce, ovaj grad je kao velika prodavnica slatkiša i kako, onda, da izabereš samo jedan? Umesto toga jurcaš naokolo vukući sa sobom svoj ogromni ego, kako bi skupio što više slatkiša – zato što ti se može.