Пала магла у приморје
Пала магла у приморје,
Ал’ се види крајем мора,
Младо момче језди коња,
Које нема љубе дома;
То гледала млада мома
С б’јела двора ње прозора,
Сама собом говорила:
„Далеко је двор од поља
„Рад’ пространа слана мора!
„Вишњи! Вишњи! разбери ме?
„Сним ли санак, или видим:
„Јели оно млад на коња,
„Ал’ је оно сиви соко,
„Не разбира моје око.
„Ах! сатвори ово море
„У зелено равно поље!