U toku dvadesetogodišnjeg prijateljstva s Varvarom Petrovnom on je oko tri do četiri puta godišnje redovno zapadao, kako je to u našem krugu nazvano, u „žalost svesnog građanina“, to jest, jednostavno u sumornost, ali se onaj prvi izraz više svideo mnogopoštovanoj Varvari Petrovnoj.
