Памћење је моја казна. Треба да причам да бих заборавио, да не заборавимо, да подсетим живе: пред спавање, и кад сте слаби, и кад вас је страх, и кад сумњате, и кад сте најрадоснији, и кад сте загрцнути надом, и кад желите да грлите жену, и кад она вас грли, опомињем вас, и поражене и победнике, савесно пропипајте своја грла и увек незаштићене вратове. Ако ножеви нису у њима, загледајте руке: можда су у вашим шакама