Upravo zato što je sve u životu smatrala glupim i besmislenim, počela je da prihvata sve što joj je život nametao. Kao devojčica mislila je da je još suviše rano da bira; sada, kao zrela devojka, samu sebe je ubedila da je već prekasno da išta menja.

I na šta je straćila svu svoju energiju? Na nastojanje da sve u njenom životu ostane isto. Žrtvovala je mnoge svoje želje da bi njeni roditelji nastavili da je vole kao što su je voleli dok je bila dete, iako je znala da se prava ljubav s vremenom menja, razvija i nalazi nove načine da bi se iskazala.