Marina Pyzhovaje citiralaпре 7 година
В отмытой ливнем вижу синеве,
Я удержать восторга не могу;
Как в детстве, сердце рвется прочь,
Трепещет на незримой тетиве!
И я хочу, пока не пала ночь,
На радугу после дождя,
Рождающую столько смелых стрел,
Смотреть с таким же счастьем, уходя,
Как я на утре жизненном смотрел.
Дитя – отец Мужчины. Эту нить
Чтоб не порвать в душе, а сохранить,
Я одного себе желаю впредь:
Не разучиться бы благоговеть!
  • nedostupno
  • Registrujte se ili se prijavite da biste komentarisali
    fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)