oni budući, uopšte nisu poznati. Zbog tih nepoznatih ne postoji nikakva sigurnost da će učinjeni izbor biti pravi – ali uz nekoliko preduslova može bar da se izračuna verovatnoća izbora najboljeg. Matematičari taj konkretni problem nazivaju „problemom sekretarica“, jer je najpre bio zaodenut u priču o izboru kandidatkinje za radno mesto sekretarice. Problem tu nije postavljen baš realno – jer šef zapravo mora da odluči tek kad je video sve kandidatkinje. Zbog toga je Marinin problem s udajom u stvari bolji primer za ovaj problem izbora. Da bi se problem udaje rešio, stvarnost moramo da učinimo samo malo predvidljivijom