Tajni dnevnik Džona Kambela

Alisa je pratila zeca. Zec ju je poveo na zanimljivo putovanje. Lepo se provela.

Na mene slabog, koji veruje da je hrabrost skup svega, sve što možeš da podneseš. Mnogo je krvi moralo da proteče dok nisam shvatio…
Hrabrost nije skup svega što možeš da podneseš.
Hrabrost je skup svega što, samo jednim pogledom, možeš da razneseš.

,,Bio sam hrabar.“
,,Ne verujem. Sada si hrabar. Hrabra deca kad odrastu, postaju kukavice, potroše se. Kukavice postanu hrabri ljudi, život ih očeliči. Život to sve namesti.“

Pomislio bi da je Lusi svetica. I bila je. Zato me je privukla. Bila je slikarsko platno na kome sam želeo da naslikam svoj novi početak bez pravila, stega… Bez ograda. Bila je izazov. Prepreka koju moram da savladam. Uspostavilo se da je luđa od najluđih.

Pravila, kao i naredbe… To je opasna rabota. Čovek nije rođen za pravila. Za kalupe. Iako naizgled stalno traži način kako da poštuje pravila, duboko u sebi čovek teži samo jednoj ideji – kako da pravilo prekrši, kako da iskusi čari slobode, kako da se od svega nametnutog otme i krene putem svoje volje. Pravila ljude čine slabima. Sloboda čoveka iskušava. Čini ga jakim, spremnim na sve, sposobnim

Moja duša traži opasnost. A opasnost…

Ona se dešava kada hrabro i ludo kreneš ka svemu što ti nedostaje.

Rešena misterija više nije misterija. Postaje istina. Skidanjem maske, rešili bi misteriju. S misterijom imaš hiljadu putanja, sa istinom… Vrtiš se u krug.

Kao heroj se rađaš, ali monstrum… Monstrum postaješ. U pravu si. Moja duša je velika…

U njoj monstrum spava.

Šta bi bio tvoj dolazak ovde? Hrabrost ili ludost?“
„Zahvalnost. Mislila sam da je poklon od tebe, došla sam da se zahvalim.“
„Nije te zahvalnost dovela, Saro. Dovela te je nezahvalnost. Inače, lepa ogrlica. Pomogao sam Filipu da izabere.“
„Više bih volela da je sam odabrao.“
„Ja bih više voleo da nisam razmišljao o tome kako bih je pokidao sa tvog vrata u zanosu i želji, dok ulazim u tebe i dok se opireš, čisto reda radi.“

„Tetoviranje je kao dobar seks. Kao glad i strast. Malo ljudi stane posle prve tetovaže. Uvek žele još. To nije slučajno. Kada se tetoviraš, luči se isti hormon kao kada imaš odnos. Endorfin. Hormon sreće, ljubavi i ludosti. Predaćeš mi svoje telo. Ja ću držati mašinicu, sa iglom koja će ući u tvoju kožu i uneti boju. Telo ne daješ nekome kome ne veruješ. Želim da mi veruješ u potpunosti.“