Kasnije je čak nastao i poseban muzički pravac, jedan moj kolega mu je nadenuo adekvatan naziv "Crni metal". Sve mi je to bilo smešno, svi ti likovi i njihova bespotrebna teatralnost i transparetnost rođena iz puke sujete i potrebe da se šokira malograđanština. Čemu cela ta maskarada i glupiranje? Iscrtavanje pentagrama, paljenje sveća, prizivanje, rituali, krvne žrtve, katarzična muzika... Sve to je apsolutno nepotrebno. Dovoljno je počiniti nešto što ljudi inače čine.
Slagati, ukrasti, prevariti...
I mi smo tu.
Kapirate?
Dovoljno je biti čovek.