Dorćolski rekvijem

Ali, poznajući naše građevince, naše političare i naš pokvaren narod - nikad se ne zna. Možda jednog dana bagerima sjebu Kalemegdan i tamo sagrade Diznilend?

Jedini efikasni lek za mamurluk je samoubistvo.

Sedeo sam, dakle, za stolom sa dva tipična primerka balkanskih alfa-mužjaka koji su bili na evolutivnom stadijumu negde između neobrađene čamove daske i kromanjonca.

Neko je novinarima još sinoć dojavio sve. Dobro, ne novinarima... Tabloidnim plaćenicima što se lažno izdaju za novinare.

Generacija nedotupavih obesila nam se oko vrata kao ogrlica nanizana leševima.

Suština u tome jeste da je lagum veoma jaka metafora. To... Podzemlje... Takođe može da bude i naša podsvest. Ili naše drugo ja. Nešto što krijemo duboko u sebi. Šta smo zakopali, da ga niko ne nađe... Ali avaj... Uvek postoji neko ko je spreman da kopa dublje od nas."

Košmar sabijen u zrno vremena. U njemu, sve se događa tako sporo, ali usled te sporosti, svaki pokret, svaki trzaj, svaka mimika na od užasa ukočenim licama je strašna u svojoj jasnoći jačoj od života...

"I vi ste mi neki opaki krimosi...", rekoh podrugljivo. "Pogledajte na šta ličite... Ko da vas je silov'o Jednoruki Krstivoje aparatom za pravljenje viršli."

Erol, gazda kafane, doneo mi je kajsijevaču.

Sedeo sam, dakle, za stolom sa dva tipična primerka balkanskih alfa-mužjaka koji su bili na evolutivnom stadijumu negde između neobrađene čamove daske i kromanjonca.