„Швабица“ је приповетка Лазе Лазаревића о неоствареној љубави, унутрашњем сукобу и немоћи појединца да се одупре друштвеним и породичним очекивањима. Приповедач, млади српски студент у Немачкој, заљубљује се у Немицу, нежну и разумну девојку коју назива „Швабица“. Иако међу њима постоји искрена и тиха љубав, он не успева да је оствари, јер га раздирају страх од осуде, осећај дужности према породици и национална припадност. На крају се враћа у Србију сам, свестан да је пропустио личну срећу. Приповетка говори о судару љубави и дужности, о саможртвовању које води у унутрашњу празнину и о трагичној тишини неизговорених осећања.
