Кројцерова соната припада Толстојевом позном стваралаштву, то јест, делима у којима је руски књижевник експлицитно критиковао друштво и тематизовао моралне проблеме. Поред оштре критике високог друштва, неједнакости полова и непостојаности брака, Толстој, преко главног јунака Кројцерове сонате, заузима врло негативан став према сексуалности, сматрајући како она код човека побуђује животињске нагоне и подстиче злочине, који се могу обуздати једино добровољном апстиненцијом. Приповетка је насловљена на основу истоимене композиције за виолину и клавир Лудвига ван Бетовена.
