У приповеци „У добри час хајдуци” Лаза Лазаревић снажно и суптилно проговара о ксенофобији, страху од другог и другачијег, који разара појединца и заједницу. Кроз исповест приповедача, лекара који се на повратку са пута задржава у српском селу, открива се затворени свет предрасуда и сумњи. Сусрет са девојком Станијом и њена забрањена љубав према Тими, дошљаку из Војводине, покрећу драму у којој се човек осуђује не по делима, већ по пореклу. Тек у часу највеће опасности, када хајдуци нападну имање, истина излази на видело: управо „странац” постаје заштитник, а предрасуде падају пред снагом храбрости и човечности.
