Ako ću već da umrem, onda hoću prvo da živim.
I tek tad ću umreti.

Međutim, stvarno više ne znam šta sam.

Gledao sam karneval s krova bolnice u Brazilu. Ljudi su izgledali kao mravi jarkih boja dok su nesputano, slobodno, igrali po ulicama. Gledao sam kako Francuska spava, Ajfelov toranj koji jarko sija u daljini, svetla koja se polako gase u dvospratnicama, mesec koji lenjo lebdi nad njima. Gledao sam plaže u Kaliforniji, vodu koja se pruža kilometrima i ljude koji u cik zore jure savršeni talas.

Svako mesto je drugačije. Svako je jedinstveno. Samo su bolnice iz kojih ih gledam uvek iste.