Paulo Koeljo

„Sveta Bogorodice, povrati mi veru. Učini da i ja postanem sredstvo Tvog rada. Pruži mi mogućnost da učim kroz svoju ljubav. Jer ljubav nikada nikoga nije udaljila od njegovih snova.

Da budem pratilja i saveznica čoveku koga volim. Neka on uradi sve što treba da uradi – ali pored mene.“

Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje.

Sve je zapisano u zvukovima. Čovekova prošlost, sadašnjost i budućnost. Čovek koji ne ume da sluša ne može da čuje savete koje nam život svakog trenutka daje. Samo onaj ko čuje zvuk sadašnjosti može doneti ispravnu odluku.

Pretnja ne može da izazove ništa ako nije prihvaćena

Ali nikad nije onako kako nam se čini nego kako jeste;

Prvo: u trenutku kad ljudi odluče da se suoče sa nekim problemom, oni uviđaju da su mnogo sposobniji nego što su mislili. Drugo: sva energija i sva mudrost potiču iz istog nepoznatog izvora koji obično nazivamo Bogom. Otkako sam počeo da sledim ono što smatram svojim putem, pokušavam da se predam toj energiji, da se povežem sa njom svakoga dana, da prepustim znacima da me vode i da učim radeći a ne razmišljajući o tome šta bih radio.

„Treće: niko nije sam u svojoj nesreći – uvek postoji još neko ko misli, raduje se ili pati na isti način i to nam daje snage da lakše prebrodimo prepreke koje nam se nalaze na putu.“

–

Svaki put kada me nešto iznervira, žalim se i zatim zapišem. Na kraju dana shvatim da sam se bezveze žalila.

Tuđa nesreća nam uvek pomogne da naša izgleda manja.

Misliš da mene takođe ne ocenjuju i ne kritikuju na poslu? Da znaš da to rade, i to mnogo! Samo što sam ja odlučila da čujem samo ono što me podstiče da budem bolja, ono što mi pomaže da ispravim svoje greške. Za ostalo se ili pravim da ne čujem, ili to odmah odbacim.

Ovo bi trebalo da bude naš cilj u životu: naučiti voleti.