Onore de Balzak

Otmeni Pariz ne zna ni da postoje ova lica prebledela usled duševnih ili telesnih patnji. Ali Pariz je pravi okean. Ni kad spustite u njega sondu, nećete doznati koliko je dubok. Prođite ga unakrst, opišite ga. Ipak, ma kako brižljivo to uradili, ma koliko bilo ispitivača tog mora i ma koliko oni bili zainteresovani, uvek će se u njemu naći kutaka za koje niko ne zna, nepoznatih pećina, cveća, bisera, čudovišta i neverovatnosti koje su zaboravili književni gnjurci.

Možda izvesni ljudi nemaju ništa više da dobiju od onih s kojima žive; kada im otkriju svoju praznu dušu, oni osećaju da ih njihova okolina krišom, oštro i s pravom osuđuje, ali, osećajući nesavladivu potrebu za laskanjem koje im nedostaje, ili sagorevajući od želje da se pokažu bolji no što su, oni se nadaju da će na prepad zadobiti poštovanje ili osvojiti srca nepoznatih lica, makar ih izgubili jednog dana.

vam se desi nesreća da ukradete neku sitnicu, pokazuju vas na trgu pred Palatom pravosuđa kao kakvo čudovište. Ali ako ukradete milion, onda će vas u salonima smatrati za poštenog čoveka.

Ako vam se desi nesreća da ukradete neku sitnicu, pokazuju vas na trgu pred Palatom pravosuđa kao kakvo čudovište. Ali ako ukradete milion, onda će vas u salonima smatrati za poštenog čoveka.

Kad se već napada nešto na nebu, onda treba gađati pravo u Boga!“

zakoni i moral ne postoje za bogataše, a u bogatstvu oni vide ultima ratio.

Mladost ne sme da se pogleda u ogledalu savesti kad naginje nepravdi, dok se zrelo doba već ogledalo u njemu: u tome je sva razlika između njih.

Najteži su zlatni lanci.“

Kad bednika vole, onda je on bar uveren da ga vole.

„Oduzimaš mi razum, a hoćeš da razmišljam.“