Onore de Balzak

Otmeni Pariz ne zna ni da postoje ova lica prebledela usled duševnih ili telesnih patnji. Ali Pariz je pravi okean. Ni kad spustite u njega sondu, nećete doznati koliko je dubok. Prođite ga unakrst, opišite ga. Ipak, ma kako brižljivo to uradili, ma koliko bilo ispitivača tog mora i ma koliko oni bili zainteresovani, uvek će se u njemu naći kutaka za koje niko ne zna, nepoznatih pećina, cveća, bisera, čudovišta i neverovatnosti koje su zaboravili književni gnjurci.

Njeno lice, sveže kao prvi jesenji mraz, njene oči okružene borama, koje se čas smeše kao oči u igračice, a čas dobiju gorak i namršten izraz zelenaša, ukratko, cela je njena pojava sušta slika pansiona, kao što je pansion verno ogledalo njene ličnosti. Tamnica se ne može zamisliti bez čuvara. Bleda punoća ove male žene proizvod je ovakvog života, kao što je tifus posledica kužnih isparenja. Njena donja suknja od pletene vune, duža od gornje koja je napravljena od neke stare haljine a iz koje viri vata kroz pocepane šavove štofa, slika je salona, trpezarije i vrta; po njoj se može pogoditi

mlad, biti željan sveta, čeznuti za ženom i videti kako mu se otvaraju vrata dveju kuća!

Biti mlad, biti željan sveta, čeznuti za ženom i videti kako mu se otvaraju vrata dveju kuća!

U Parizu uspeh je sve, to vam je ključ moći.

„Zato ste rđavo raspoloženi što možda niste imali uspeha kod lepe grofice De Resto.“

„Zatvorila mi je vrata zato što sam joj rekao da njen otac jede za našim stolom“, uzviknu Rastinjak.

odsad bude jedio čiča Gorioa, sa mnom će imati posla“, odgovori Ežen i pogleda suseda bivšeg fabrikanta rezanaca, „on vredi više od svih nas. Gospođe se izuzimaju“, reče on i okrenu se gospođici Tajfer.

„Ko odsad bude jedio čiča Gorioa, sa mnom će imati posla“, odgovori Ežen i pogleda suseda bivšeg fabrikanta rezanaca, „on vredi više od svih nas. Gospođe se izuzimaju“, reče on i okrenu se gospođici Tajfer.

Student nije više učio. Išao je na časove samo da bude prisutan na prozivci, a zatim je bežao iz škole. Mislio je i radio onako kako radi većina studenata. Odlagao je učenje do ispita; odlučio je da plati upisninu za drugu i treću godinu, pa onda, u poslednjem trenutku, da sve nauči ozbiljno i nadušak.

Žan Žoašen Gorio bio je pre Revolucije običan radnik u fabrici rezanaca, umešan, štedljiv i dosta preduzimljiv, te je otkupio radnju svoga gazde, koji je slučajno nastradao u prvoj pobuni 1789.