Džo Marčant

Meditacija pokreće molekularne promene u samim ćelijama.

Obaveštenja o našem mentalnom stanju neprekidno pomažu telu da se prilagodi okolini, iako možda nismo toga svesni.

Benedeti naglašava da placebo efekat nije samostalan fenomen, već prava „čorba“ raznih reakcija, gde se svaka služi nekim drugim sastojcima iz prirodne apoteke mozga.

„Što više saznajemo o placebu“, kaže on, „to više otkrivamo da se mnogi pozitivni ishodi kliničkih ispitivanja mogu pripisati placebo efektima.“

Plave obično pomažu boljem snu, dok su crvene dobre za ublažavanje bolova. Zelene su najefikasnije kod anksioznosti.

Homeopatija se u suštini svodi na vodu (ili šećerne tablete) u lepim flašicama – aktivne supstance u tim lekarijama razređene su do te mere da ne ostaje ni jedan jedini koristan molekul. „Ali u homeopatskim lekovima ničeg nema!“, kazala sam.

Knjiga Rđava nauka (engl. Bad Science) iz 2009, u kojoj epidemiolog Ben Goldejker žestoko napada sve one koji zloupotrebljavaju nauku da bi iznosili neosnovane tvrdnje u vezi sa zdravljem,

Skeptici su u pravu: ukoliko se odreknemo nauke radi pustih želja, bolje bi nam bilo da se vratimo u srednji vek: da davimo veštice, puštamo krv i molimo se Bogu da nas spase od kuge.

U sedamnaestom veku, međutim, Dekart uspostavlja razliku između dva fundamentalna vida materije: fizičkih predmeta poput ljudskog tela, koji se mogu proučavati naučnim metodama, i nematerijalnog duha, za koji on smatra da je dar od boga i ne može se naučno analizirati. Iako ta dva vida materije mogu međusobno da opšte (Dekart je verovao da se to događa preko epifize), njegov zaključak glasi da oni egzistiraju nezavisno jedan od drugog.

U suštini, naučila sam i od njih i od mnogih drugih da ljudski duh nije univerzalni lek za sve. Ponekad ima upečatljivo i neposredno dejstvo na telo. Ponekad je važan ali suptilan faktor među mnogim drugim i pomaže unapređenju zdravlja na duže staze, istovetno kao ishrana i vežbanje.