Helen Hoang

Ni­kad se ne ose­ćaš to­li­ko ži­vim kao on­da kad mo­žeš da po­gi­neš

Krup­ni­ji je bio, i ja­či od nje, ali ona će ga šti­ti­ti, daće sve od se­be da ga za­šti­ti od sve­ga

Tu su bi­li sa­mo njih dvo­je, njih dvo­je i me­se­či­na, oke­an, pe­sak, mu­zi­ka i dva sr­ca što ku­ca­ju

Mo­raš da igraš na po­be­du, čak i a­ko ni­si si­gur­na da li ga že­liš. Sa­mo ako on ni­je ne­ko zlo od čo­ve­ka, lju­bav mo­že da se ras­cve­ta. I za­pam­ti: do­bre de­voj­ke osta­ju krat­kih ru­ka­va. Mo­raš da bu­deš opa­sni­ca, Mi.

Po­lju­bio ju je, i si­lo­vi­to ose­ća­nje ob­u­ze­lo ju je ce­lu. Pri­lju­bi­la se uz nje­ga, sva me­ka­na, a on ju je po­lju­bio stra­stve­ni­je, ta­ko da joj se za­vr­te­lo u gla­vi

Ku­da da odeš kad ne­maš kud

– Je­si li ti ikad ozbilj­na? – upi­tao ju je.

Po­di­gla je jed­no fi­no ra­me, pa se osmeh­nu­la, to­bo­že bes­po­moć­no. – Sa­mo že­lim da, kad si sa mnom, bu­deš ono što je­si.

Ku­da da odeš kad ne­maš kud?

po­ne­kad ti je­dan čo­vek zna­či vi­še ne­go či­tav svet

Is­ku­stvo ju je uči­lo: kad že­liš ne­što da otvo­riš, pr­vo mo­raš da ga oči­stiš, da bi tač­no vi­deo sa či­me imaš po­sla, a tek on­da da za­su­češ ru­ka­ve.