Abdulrazak Gurna

prekrate vreme, vodili su abrove ili igrali karte. Od njih je Jusuf prvi put i čuo da bebe žive u penisima. Kad čovek hoće da mu se rodi dete, on stavi bebu u ženin stomak, gde ima više mesta za dete da raste.

Taj drugi put učinilo mu se da će upravo tako izgledati smrt, da ležiš budan u krevetu, ali da ne možeš da se pomeriš – kao za kaznu.

Svi smo mi takvi, uskogruda stvorenja koja neznanje dovodi u zabludu. Zarad čega se raduju? Znaš li?

Dve postarije gospođe ravnodušno su se vukle, a gomila oko njih se razdvojila kao da su kamenje nasred nekog vodenog toka.

Zaboravimo sada na samoću, sluge, bolesti ili sveprisutnu strepnju zbog toga gde se nalazimo i šta tu radimo. Trebalo je brinuti se o svetu. Tako su muškarci razgovarali posle jednog ili dva pića, potiskujući minorne svakodnevne nelagodnosti pričom o krupnim temama.

Možda uopšte i nisu uhvaćeni, već su se razotkrili kroz sitne nesmotrenosti, pošto su osećali da su nepobedivi i da će ih čistota osećanja sačuvati od zle cenzure okoline.

Možda uopšte i nisu uhvaćeni, već su se razotkrili kroz sitne nesmotrenosti, pošto su osećali da su nepobedivi i da će ih čistota osećanja sačuvati od zle cenzure okoline.

Pročitao sam većinu njegovih dela, ali im se više ne radujem. Mislim da su, uprkos njegovom žaru i rečitosti, postale suviše uverene u sopstvene stavove, a biti suviše siguran u bilo šta dobar je osnov za zatucanost.

Sreća prati sve, pa je pratila i njegov prvi dolazak, ali sreća nije isto što i slučajnost, pošto su čak i najneočekivaniji događaji deo nekog plana