Emanuela Pagano

Ne uspevam da se oslobodim trenutaka u kojima odzvanjaju glasovi mojih klinaca.

Uvek prekriju moje sumnje, ne daju mi da razmišljam.

Oni su moja buka, moj život, moja laž.

Znam da će vreme ogovaranja i uvreda proći. Glasine će se pretvoriti u ono što su verovale da skrivaju, nekakvu istinu, moju. Bio sam dečak odavde i nikada nisam postao muškarac. Bio sam dečak, a postala sam žena odavde. Znam da je visoravan dovoljno velika da se usta umore.