Huan Gomes-Hurado

Da bi se zaštitila porodica, ide se koliko je potrebno daleko.

Najhrabrija – i najbolja – bila je odluka da se venčam sa Rejčel. U ova vremena brzih razvoda to može delovati kao nešto bagatelno, ali ja nisam od onih koji povlače datu reč. Za nekoga ko se užasava obaveza, to je bilo ogromno dostignuće.

Jedna od prvih stvari koju sam naučio kao lekar jeste da postoji mnogo više načina da povredite ljude nego da im pomognete. Koliko god to zvučalo tužno i cinično, manja je mogućnost da pogrešite ako ne preduzmete ništa.

Nikad nije izražavala rečima da je pogrešila, nego je to priznavala na suptilniji, opipljiviji način. Napravila bi sok i donela mi u krevet za doručak. Kupila bi mi roman na pauzi za ručak. Pustila onu smešnu emisiju o zalagaonicama koju sam ja mnogo voleo a ona je se gnušala. U isto vreme sam shvatio da su te sitne pažnje bolje nego jedna reč od šest slova koju gotovo svi izgovaramo preterano olako.

Zaljubljena sam u njega otkako sam ga upoznala.

Nije joj bilo žao sebe. Nikad to nije osećala i prezirala je ljude koji se sažaljevaju. Plakala je zato što se nalazi u nepravednoj situaciji, plakala je što nije dovoljno snažna, plakala je od umora. Bila je iznurena, fizički i psihički, zbog svega što se događalo.