Radoš Kosović

Samo unazad gledah. To svu radost uguši;

Ali onda mi uteha zapeva u duši:

Unapred gledaj, ne unazad! Nek živi nada:

Što želiš, pod ovim suncem naći ćeš nekada.

Gde vrelo života teče, tamo me put šalje.

Gde drvo života cveta, cvetaće i dalje.

Unapred gledaj, ne unazad! Nek živi nada:

Što želiš, pod ovim suncem naći ćeš nekada.

Svake zime lednik je rastao, sakupljao sneg, svake zime rastao je kao što treba, i svakog leta se topio, curio je, kapao, i kapi su se slivale u potoke, vođene silom teže, i potoci su se spajali, prerastali u vodopade, reke.

Ali turisti ne vide vodopade Sesterfosene, niti Senstebeov katun na planini, sve je to davno nestalo, i ne vide reku Breju, ona je prva iščezla, mnogo pre nego što su brodovi došli, mnogo pre nego što su se Amerikanci i Japanci pojavili sa svojim telefonima i foto-aparatima i produženim objektivima.