Dejan Aleksić

Oholost ojača kad poverujemo da smo krhku kulu svog ljudskog dostojanstva podigli na sigurnom tlu i da su zemljotresi negde na drugom kraju sveta. U dane smeha i slave penjemo se u njene vrhove da gledamo pozlaćeni horizont.

kod svih novopečenih bogataša izniklih iz mulja našeg doba primetna ista stvar: nemaju umeća da se prirodno vladaju pod teretom tog bogatstva. Nose ga kao izraslinu, kao grbu od šećera, kriveći šiju u nastojanju da je propisno oližu.

Signal iz arhetipskih dubina gluposti ovde je oduvek lako nalazio prijemnike.

Skriveno u nama, postoji obilje malih uspavanih ludila koja ne moraju nikada da se probude. Ali ponekad, naizgled bezrazložno, neko od njih se brecne, izbije iznutra, kao svrab ili grč, i ne možeš da mu se odupreš.

Kasnije, u godinama kad se život nad mojom glavom nadvijao kao strogi vaspitač koji sikće, naučila sam da se pravo na tugu ne stiče samo vidljivim gubitkom.

Robovi umorni od međusobnog davljenja na svetkovini ludog gospodara.

Skriveno u nama, postoji obilje malih uspavanih ludila koja ne moraju nikada da se probude. Ali ponekad, naizgled bezrazložno, neko od njih se brecne, izbije iznutra, kao svrab ili grč, i ne možeš da mu se odupreš.