Pažljivije gleda kraljičino lice, vidi nagoveštaj poteza četkicom na njenom obrazu, mrlju svetlosti u njenom oku, odvratnu neprirodnu zelenu unutrašnjost njenih usta. Izbliza se slika otkriva kao puka obmana. To je varka, baš kao prevarantska crvena kosa one kurve. On ne podnosi prevare; to je najgore od svega.

To nije uvreda – mada priznajem da nedovoljno poznajete anatomiju, proporcije, perspektivu, svetlost i senku kao i kompoziciju…“

je posmatra. Zaista je gleda, kao da je ona nešto za proučavanje, čuvanje, divljenje. Pogled mu je prikovan za tačku na njenom obrazu dok mu vrh olovke nepomično stoji na papiru. Njegov pogled je snažan kao dodir.

Misli li da je lepa? Smeta li mu blago neravna geometrija njenog nosa, pega na čelu? Ili samo proučava konture i senke? Rekao joj je da pravi slikar vidi svet kao tablu; niz uglova i oblika, pokret koji se može zaustaviti i zarobiti.