Sanja Bošnjak

Moja mama kaže da se nikad zapravo ne odljubiš od svoje prve ljubavi“, sanjalački je uzdahnula Luiza. „Ima neke veze s ludim hormonima koje tada doživljavaš, i hemijom koja se zapali prvi put.“

Zamisli da si neko s kim bih jednostavno mogla da se opustim. Neko pred kim ne bih više brinula jesam li uvek pribrana. Zamisli kad bih mogla biti sve ono što kod sebe mrzim; da si ta jedna osoba na svetu koja me zbog toga ne bi osuđivala. Zamisli kad ne bih morala da se izvinjavam kad pustim da delovi mene koji mi se ne sviđaju iscure. Da me grliš kad sam bez razloga uznemirena.

Mislim da je to proba pravog prijateljstva“, rekla je Sofija uzvišeno. „Ako možete dugo da se ne vidite, ali kad se vidite, sve bude kao pre.“

Mi smo jadnice; nusproizvod generacije naših roditelja koji su dobijali sve besplatno i gurali nas da radimo isto što i oni, ali bez njihovih zabavnih bezazlenih droga. Ili kuće za 35.000 funti koje su ih čekale kad završe.
Ali naravno, samo nastavite da nas grdite što nemamo nikakav cilj.

Ali sad sam shvatila da je pristojno prijateljstvo kao osnova ključno za vezu. To je osnova za bilo koju pravu ljubav. Biti najbolji prijatelji koji se dopadaju jedno drugom jeste najbolja vrsta ljubavi!

Naime, suština naučnog poštenja jeste u tome da se ne pretvaraš da znaš ono što ne znaš, a suština naučnog metoda je da ne upotrebljavaš hipoteze koje ne možeš da proveriš.

Žudimo za razonodom – razgledanjem znamenitosti, zvucima, ushićenjima i uzbuđenjima kojih mora da se nagomila što više u najkraćem mogućem vremenu.
Da bismo održali taj „standard“, mahom smo spremni da trpimo živote koji se uglavnom sastoje iz obavljanja dosadnih poslova, na kojima zarađujemo sredstva kojima tražimo olakšanje od zamora u povremenim grozničavim i skupim zadovoljstvima. Ti trenuci bi trebalo da budu pravo življenje, prava svrha nužnog zlog rada. Ili zamišljamo kako je opravdanje za takav rad podizanje porodice koja će nastaviti da radi isto, da bi podigla novu porodicu... i tako ad infinitum.

Pošto je ionako sve uzaludno, hajde da se pretvaramo da nije.“

našem putovanju od jednog ništavila do drugog.

Ali život i njegove tajne ne možete razumeti dokle god pokušavate da ih ščepate. Zapravo, i ne možete da ih ščepate, baš kao što ne možete da odšetate s rekom u kofi.