Boško Jakšić

Tamo gde se nađu dvojica, čovek s lepom rečju i pištoljem postiže više od onoga koji koristi samo – lepu reč“, izgovarao je Al Kapone u Nedodirljivima Brajana De Palme.

Bliskim istokom nije zbunjen, ne može da ga razume“.

Pinsker je javno definisao ono što su mnogi njegovi sunarodnici bojažljivo nosili u duši: da je svaki Jevrejin stranac lokalnom stanovništvu, skitnica za starosedeoce, milioner za siromašne, eksploatator za svakog građanina, čovek bez otadžbine i omražen rival svim društvenim

Predrasude o jevrejskoj krivici, pseudobiologija i verovanje u „dušu naroda“, pseudoteološka ili politička uverenja pomagala su talasima antisemitizma i pogromima Jevreja po Evropi.

Zemlja bez naroda za narod bez zemlje“.
Zem

Judaizam i islam imaju više sličnosti nego judaizam i hrišćanstvo. I jedna i druga religija su monoteističke u najstriktnijem značenju te reči i smatraju da je hrišćansko učenje o Svetom trojstvu relikt mnogobožačkih vremena.

iblija kaže da je ispošćena zemlja hananska Avrama primorala da krene u Misir, ka plodnim i zelenim obalama Nila. Da bi spasao porodicu, Avram svoju ženu Saru predstavi kao sestru i dade je faraonu. Kada je vladar Egipta otkrio pravu istinu, Avramu vrati ženu i reče mu da napusti Misir.
Kako je Sara bila nerotkinja, odluči da Avramu dozvoli da s njenom robinjom Hagarom, koju je povela iz Egipta, dobije sina Ismaila. Ljubomora je činila svoje, i Sara poče da proganja konkubinu, čak i kada Bog njoj obeća sina.
Rođenjem Isaka, sina stogodišnjeg Avrama i devedesetogodišnje Sare, Ismail je izgubio red prirodnog naslednika, a Avram posluša Saru i protera Hagaru i Ismaila da skončaju u pustinji. Jehova pokaže samilost, spase majku i sina i proglasi Ismaila

za praoca mnogobrojnih nejevrejskih plemena, a Avramu obeća da će od njegovih potomaka stvoriti veliki narod i da će im zemlju hanansku dati u „večiti posed“.

Jevreji u Nemačkoj i Austriji takođe vide šansu u svetskom ratu. Šansa se zove obaranje ruskog carskog despotizma i skidanje stega s najveće jevrejske zajednice sveta tog vremena. Aškenazi zdušno dele germanski nacionalni zanos. Samo dve decenije kasnije, Jevreji će bolno spoznati da je istorija prepuna ciničnih obrta.

Dobar dan čaršijo na sve četiri strane ne postoji – ukoliko zaista verujete u ono što ste spremni da javno kažete ili napišete.